Nije me bilo neko vreme. Nisam ni umeo ni znao o čemu da pišem. Loše vesti se šire kao karcinom, tek kad shvatiš o čemu se radi znaš da si shvatio prekasno. Ovo je bilo neko čudno jutro. Zora se micala u serijama tražeći najkraći put da me uspava. Nisam spavao ponovo. Srce, nekako čudno radi kada čovek više nista ne očekuje. Ponovo ću, kao u svakom tekstu do sada ostaviti mali deo sebe, za svaki slučaj, da ostanem tu zauvek.
" TRAŽIO SAM TEBE U NEKIM MALIM STVARIMA; PROLEĆU NEBU KAMENJU I TROTOARIMA."Treba biti pozitivan. Ne očekujem da me niko razume ako predhodno ne skapiram samog sebe. Taj trnovit put gazim patikama snova, kada te patike dotraju verovatnoća da si stigao na kraj puta i ako je pred tobom još gomila asvalta neminovna je. Uzmi sve što ti život pruži i budi halapljiv, govorili su da treba i kada istih patika nema bos gaziti staklo trnje i kamenje. Tabani su debeli kada u ogledalu nema ničeg za promeniti.
Nije me bilo neko vreme. Sebi to nisam smeo da dozvolim. Povukao sam se u neke odaje meni znane da bih pore pročistio od prašine neminovnosti. Tragam za boljim u talogu kafe ovog jutra. Zapalio bih cigaretu ali je nemam. Godinama lažem sebe da ću moći sam da promenim težinu koja kao džak pritiska vrat. Znam, sve je verovatnoća. U špilu je 52 karte ali samo 4 keca. U mom špilu postoji jedna dama u piku, volim je. Verovatno samo zbog nje danas sve ovo radim. "flipnuo" bih da je nema.
Treba biti pozitivan. Gledam svoju baku dok sa uživanjem gleda karameline "prevare" i dalje slepo veruje da je istina to što vidi. Sada bih pesmu gospodina Tife promenio u " A GDE SU TI TROVAČI MOJE DECE ZAR SU ZASPALI" ? Kako se sve globalizuje, otrovni bršljan vršlja mozgove koji su u pokušaju razvoja. Zažmurim. Neću da ispadnem životinja. Mladost ume da bude lepa ako nema pinka i b92. Mislim da je zapad sve svoje snage usmerio ka svetim balkanskim narodima u nameri da nas spuste ispod zemlje ne sluteći da mi zapravo odatle i dolazimo. 24. Mart 1999.godine. Imao sam 9 i nisam baš najbolje razumeo zbog čega ulazimo u kuću kada su sirene a piči se najbolji fudbal. Danas imam 22 i siguran sam da razumem prirodu koja vraća kroz "SENDI" ravnotežu u duhu i bivstvovanju. Nisam na to ponosan, ja sam samo provincijalac koji ne uživa u vraćanju milog za drago, ali neka mi Bog oprosti i vaš a i moj, neka vam je, biće i gore.
Slagaću ako kažem da nisam bio na šanku ovih dana. U potrazi za srećkom izgubio sam sreću. Čekam vas, budite mi veseli i zdravi pa se vidimo na šanku da platite to pivo. Ako Dule čita blog, da zna da nisam zaboravio dođem turu. Pozdarv
PROROK
Dule?
ОдговориИзбриши