Bio sam na jednom čudnom mestu, video neke čudne ljude, radio neke čudne i uvrnute stvari, bežao samom sebi da bih se sebi vratio. Da, pogodili ste, sanjao sam čudan san.
Zbog čega čovek sanja? Šta znače snovi? Ne znam umem li da se nosim sa njima? Jel su oni slika onoga što zapravo jesmo ili samo ocrtavaju ono što će tek da nas zadesi? Odgovori mi ? Odgovor je ostao tišinčuga koja me je bledo posmatrala sa druge strane ogledala. Kunem se, da nisam siguran da sam normalan, sedeo sam jutros na uglu kreveta i razmišljao koliko mi treba da "mrdnem‚‚ i šta sam loše uradio i ako je sve bio samo san. Bio sam nešto bolestan i bled sam otišao da spavam, smešno je, probudio sam se kao da me je neko oprao onim čudima za izbeljivanje koja reklamiraju. Bled, slomljen i umoran skuvao sam jutarnju kafu. Ruku na srce, bio sam srećan ma koliko to zvučalu suludo da je sve samo tek jedan glupi san, mada smeta mi što mi je pod kožom. Daleko od toga da mi seje pitanja, ne, ne verujem u povezanost snova i realnog života ali čudno je kako telo nakon takvog "događaja" ume da se ponaša čudno. Zbog detalja svog sna i njegovog delovanja na moje psiho-fizičke aktivnosti nisam spreman da ga opisujem, ova tema je zapravo o snovima i tome kako oni deluju na ljude kada se probude.
Evo me na šanku moje omiljene kafane "Lavitint". Pijem kafu ovog puta, i razmišljam o tome što me je zakucalo. Moj dobar prijatelj Milan koga ja zovem Zdravko ispričao mi je da je jednom sanjao da se tukao sa nekim, istina je da je podložan tome da se stalno tuče ali zanimljivo je to da je u snu doživeo da ga neko udari u ruku koja ga je bolela nakon sna nedelju dana. Da li će mene duša da boli toliko? Naježio sam se. Bio bih srećan kad bih mogao da zaboravim ovo i prestanem da mislim o snu i prokletom liku koji se u njemu pojavljuje, bio bih srećan da izgubim želju da mu "izlopatam" glavu i najsrećniji bih bio kada bi, mogao samo jednom da sanjam isti san ponovo ali da mogu da uradim ono što želim. Dešavalo se da u snovima često imam svesnu viziju onoga što hoću ali čim krenem da menjam redosled događaja noge odumiru kao i ruke i ostajem nepokretan. Ovaj moj san se završava tako što ja i moj najbolji drug Sale doživimo udes autom jer se slupamo sa nekim šleperom, ležim nepokretan pored auta dok ka meni ide drugi, ne mogu da se pomerim. Plaši me pomisao na to, i na još par stvari iz tog sna. Kako da čovek, kao moćno i umno biće prevaziđe snove koji su sastavni deo života? MOLIM SVAKOG KO PROČITA OVAJ BLOG DA U KOMENTARU OSTAVI SVOJE MIŠLjENJE NA PITANJE: KOLIKO SU SNOVI REALNI I ŠTA PO VAMA ZNAČE?
Unapred hvala.
Izmedju vatre verovanja i vatre istine linije su tanke, obično najviše ume da zaplaši čoveka ta neka nada da to nije istina jer čovek svojim umom i moći podsvesti priziva svoju sliku golgote. Moja golgota su moji snovi koji me muče godinama. Do pre nekih mesec dana sanjao sam kerbera, svako veče, isti san. Mislio sam da ću da poludim i da "skrenem". Sanjao sam kako idem dugim tunelom gde gore neke baklje i on istrčava ispred mene i kreće da me juri, bežim ali kao što sam već rekao noge mi odumiru, i on me grize tu se budim i sve me boli. Tako mesec ili dva. Svake noći isti san. Razmišljao sam da posetim psihologa ali je san sam po sebi nestao.
Čudno je, kako čovek ume da emocije prenosi iz snova, da se oseća lepo ili ružno ali je najčudnije da se čovek seti snova samo kada sanja nešto loše, tako i ja. Ne bih verovatno nikada ni pisao o tome da nisam sanjao ovaj užas. Videćemo kako i šta. Vi mi budite veseli i zdravi, razmislite o svojim snovima, kakvi su i šta znače, pa kad ozdravim vidimo se na šanku.
PROROK
Нема коментара:
Постави коментар