06.Tišina

Nekad tišina zna da miriše čudno. Idem tako parkom slučajno uhvatim sebe kako slušam tišinu, bas ume da bude gotivno kad tako pustiš "mozak na otavu". Danas sam bio do Despotovca. Bio je i Vučko, snimali smo neku "emisiju". Onako, kao što to ide već galama, tamo-vamo, levo desno. Kad sam došao kući zavalio sam se u fotelju i slušao tišinu. Gotivan neki zvuk u zavisnosti od trenutka.
Ponekad baš kad se nešto skenjam sedim tako u sobi i ćutim. Znaš ona tišina koja bruji u ušima. E baš ta, užasno me nervira kad ne mogu da je podnesem, vrati mi neka teška i žalosna sećanja na neke prošle ljude, neko prošlo vreme. Često mi se desi da doživim da mi usled te "tišinčuge" zaglunu uši. Sortirao sam i tišinu u neku svoju podelu. to bi izgledalo ovako :

TIŠINČUGA 

TIŠINA KAFE

MRTVA TIŠINA

TIŠINA JESENI

TIŠINČUGA  jako zajeban period života svakog čoveka. To je ona tišina kada se posle izgubljene bitke vratiš u svoj hram obećavajući sebi da rat još uvek nije gotov. Trenutak kad svako počne bar malo da gleda sebe u ogledalu dok se ta odvratna buka tišine sve jače čuje do trenutka kad uši ne zaglunu. Svi se problemi tada čine kao veliki, bez izlaza, bez pomoćno gledaš a nema nade. Baš zajebano.
TIŠINA KAFE to mu dodje onaj jutarnji mir, dok jos nije budan ceo grad, prekineš je natren, upališ plin ili ringlu skuvaš kafu i udišeš tu jutarnju maglu iz šoljice. Čekaš da počne dan, kao da si rodjen ponovo svakog jutra. To je ona "lepa" tišina, ona koja je iznenadjujuće inspirativna bar meni. Tako, ponekad uz jutarnju kafu, mislim da počinjem da razumem onu "jutro je pametnije od noći".
MRTVA TIŠINA. Verujem da je svako bio u situaciji da oseti ovu pojavu o kojoj sada pišem. To je onaj mali deo tebe vešto skrivan negde duboko, onaj pogled pun tame i mraka koji ljudi suzbijaju. Ona jeziva tišina kao osveta u horor filmovima. Sve je mirno, tiho, hodaš ulicom, ali sve je i suviše tiho i onda  "BAM". To je ta tišina koja te nagovara na mržnju i osvetu, slatku i hladnu. To je ono što hrani ego onih drugih "ljudi" o kojima sam do sada pisao. Taj mračni "on" sa druge strane koji se vrati uvek kad ostaneš sam. Ova vrsta tišine je i najopsanija jer ima teške i nezlečive posledica i stvara razne komplekse.
TIŠINA JESENI inače moja omiljena tišina. To je ona tišina kad ja i gospodjica moja mnogo lepša polovina sedimo u parku. Zagli me, poljubi jednom i ćuti sa mnom. Negde-negde samo čuješ neku noćnu budalu pijanu kako peva neku pesmu dok se vraća kući, čuješ neke "dobermane" kako prolaze autom ali to su retke situacije. Uglavnom čuješ tišinu koja govori, "ej ja sam srećan jebo te"

Eto i tišina je sastavni deo svakodnevnice o kojoj verujem niste razmišljali. Najgora tišina je ona na fajrontu :) Budite mi veseli, zdravi i srećni pa se vidimo na šanku. 
                                                  PROROK